Praktična pitanja i odgovori

1. Gde se unosi JBKJS?

U prozoru Komitenti izaberite komitenta, otvorite listić Ostalo i popunite polje Šifra budžetskog korisnika. Tu se unosi JBKJS — jedinstveni broj korisnika javnih sredstava. Snimite promenu.

Detaljnije: Komitenti — listić Ostalo.

2. Šta treba podesiti za povezivanje Calculusa sa veb servisima NBS?

Potrebni su pristup internetu i aktiviran nalog za odgovarajuću uslugu u sistemu veb servisa NBS, sa korisničkim imenom, lozinkom i licencnim ID-jem. U Calculusu otvorite Opcije → Opcije programa… → Zaštita i unesite podatke za NBS veb servis.

Posle snimanja, vezu možete proveriti preko dugmeta Web servis NBS u prozoru Komitenti: unesite, na primer, PIB i kliknite Nađi. Prikaz rezultata pretrage potvrđuje komunikaciju; dugme Ažuriraj podatke u bazi zasebno preuzima izabrane podatke u Calculus. Pravo pristupa zavisi i od usluge aktivirane na nalogu NBS.

Detaljnije: Veb servisi NBS — podešavanje i provera veze · NBS — sistem veb servisa.

3. Gde se unose korisničko ime i licencni ID za NBS?

U bilo kojoj Calculus aplikaciji otvorite Opcije → Opcije programa… → Zaštita, u delu za Web servis NBS. Unesite NBS korisničko ime, lozinku i licencni ID, pa snimite. Ovo su podaci naloga NBS; razlikuju se od prijave korisnika u Calculus bazu.

Detaljnije: NBS — postupak autentikacije.

4. Mogu li dva komitenta imati isti zvanični naziv?

Da. Zvanični naziv ne služi kao jedinstveni ključ komitenta. Dva zapisa moraju imati različite interne nazive, a i različite šifre ako se šifre unose. Primer: isti zvanični naziv uz interne nazive „Primer — Beograd” i „Primer — Novi Sad”.

Ovo ne znači da je dozvoljeno dupliranje svakog drugog podatka: kontrole PIB-a, računa i ostalih identifikatora proveravaju se odvojeno. Novi poslovni partner unosi se kao novi zapis; preimenovanje postojećeg menja njegov prikaz i na ranijim dokumentima.

Detaljnije: Komitenti — interni i zvanični naziv · Šifre i nazivi komitenata.

5. Da li je šifra komitenta obavezna?

Nije. Za čuvanje osnovnog zapisa komitenta obavezan je Int.naziv, koji mora biti jedinstven. Šifra je neobavezna, ali ako je unesete, mora biti jedinstvena. Za pojedine poslovne postupke potrebni su i drugi podaci, na primer PIB i adresa za dokumente.

Detaljnije: Komitenti — obavezni podaci · Šifre i nazivi.

6. Koja je razlika između internog i zvaničnog naziva komitenta?

Int.naziv je prilagođen, često skraćen naziv za pronalaženje i izbor komitenta u programu i interne preglede. Mora biti jedinstven. Zv.naziv je zvanični naziv koji se prikazuje na dokumentima namenjenim poslovnom partneru, kao što su fakture i otpremnice. U njega unesite odgovarajuće registrovano poslovno ime.

Detaljnije: Komitenti — listić Osnovno.

7. Koja je razlika između artikla i usluge u Calculusu?

Artikal predstavlja dobro koje može učestvovati u robnoj evidenciji: ima prijem, izdavanje, količinu na zalihi i magacinsku karticu. Usluga predstavlja izvršeni rad ili uslugu koja se fakturiše; sama usluga ne zadužuje i ne razdužuje zalihu kao roba.

Oba podatka mogu imati naziv, jedinicu mere, cenu i poresku tarifu i mogu se naći na fakturi. Usluga može imati recepturu sa potrebnim materijalom ili radnim operacijama; to je poseban postupak u odnosu na fakturisanje same usluge.

Detaljnije: Artikli · Usluge · KEP — roba i usluge na fakturi.

8. Šta je na otpremnici ako faktura sadrži jedan artikal i jednu uslugu?

Na magacinskoj otpremnici formiranoj od takve fakture biće artikal, sa količinom za otpremu. Usluga ostaje na fakturi i ne formira robnu stavku otpremnice. Na primer: faktura za jedan uređaj i njegovu montažu razdužuje zalihu za uređaj; montaža se fakturiše kao usluga.

Detaljnije: Fakture — formiranje otpremnica · KEP — fakture koje sadrže robu i usluge.

9. Šta su tipovi cenovnika?

Tip cenovnika određuje namenu i pravila cenovnika, na primer redovni veleprodajni, maloprodajni ili posebni cenovnik za kupce. U tipu se podešavaju valuta, kurs, način preuzimanja cene i druga pravila. Sam cenovnik sadrži konkretne artikle i cene, uz datum, valutu i organizacionu jedinicu odnosno komitenta.

Jedan tip može imati više cenovnika kroz vreme. Postoje i virtuelni tipovi: cenu računaju iz baznog cenovnika primenom koeficijenta, bez zasebnog ručnog unosa svih cena.

Detaljnije: Tipovi cenovnika · Cenovnici.

10. Može li više tipova cenovnika biti povezano sa jednom vrstom fakture?

Da. Otvorite Osnovni podaci → Vrste dokumenata, izaberite vrstu fakture i listić Cenovnici. Unesite više redova sa različitim tipovima cenovnika, odgovarajućim smerom i prioritetom.

Detaljnije: Vrste dokumenata — Cenovnici.

11. Kako se bira cena kada je više tipova cenovnika vezano za vrstu fakture?

Među cenovnicima vezanim za vrstu dokumenta program pretražuje po koloni Prioritet: 1 je najviši, zatim 2, 3… Ako u prvom ne pronađe cenu traženog artikla, traži je u sledećem. Uzimaju se u obzir datum važenja i ostali parametri cenovnika. Zato dodelite različite prioritete kada želite određen redosled.

Primer: posebni cenovnik ima prioritet 1, a redovni 2. Artikal koji nema cenu u posebnom dobija cenu iz redovnog. To nije izbor najniže cene.

Ako cena ipak dolazi iz drugog izvora, proverite Opcije programa → Zaštita → Trgovina → Komercijalni uslovi kupaca. Tamo je redosled između izvora cena, kao što su uslovi kupca, akcija artikla i cenovnici vrste dokumenta. Prioritet 1 na vrsti fakture važi unutar tog izvora, a ne nužno ispred svih drugih komercijalnih uslova.

Detaljnije: Vrste dokumenata — prioritet cenovnika · Komercijalni uslovi kupaca.

12. Kako svim artiklima iz jednog cenovnika povećati cene za 10%?

Otvorite Osnovni podaci → Cenovnici, pronađite i izaberite tačno onaj cenovnik koji menjate. Ako povećanje važi od novog datuma, dugmetom Generiši prvo napravite kopiju cenovnika i postavite datum početka važenja; dalje menjajte tu kopiju.

U tabeli stavki otvorite kalkulator dugmetom u obliku obrnutog trougla. Izaberite operaciju * Pomnoži, unesite 1,10 i označite Sve cene u cenovniku. Odredite zaokruživanje, kliknite Potvrdi i snimite promene. Na primer, 1.000,00 postaje 1.100,00.

Ekvivalentno je uvećanje operacijom % Primeni procenat uz vrednost 10. Nemojte izabrati zamenu svih cena istim iznosom niti ostaviti uključeno „Samo selektovane cene” ako povećavate ceo cenovnik.

Detaljnije: Cenovnici — generisanje i kalkulator · Kalkulator — množenje i procenat.

13. Može li se nivelisati veleprodajna cena ako se magacin vodi po nabavnoj ceni?

Ne kao nivelacija veleprodajne vrednosti zaliha tog magacina. Nivelacija zaliha prati cenu po kojoj se magacin vodi. Ako je Vodi se po ceni = Nabavna, obračun vrednosti zaliha polazi od nabavne cene.

Za promenu prodajnih veleprodajnih cena u tom slučaju izmenite veleprodajni cenovnik. Promena prodajne cene sama po sebi ne menja nabavnu vrednost zaliha. Nalog nivelacije veleprodajne knjigovodstvene cene koristi se za magacin koji se vodi po veleprodajnoj ceni.

Ovo objašnjenje odnosi se na efekat nivelacije na zalihe. Sam naziv vrste dokumenta „Nivelacija veleprodajnih cena” ne menja način vođenja magacina.

Detaljnije: Organizaciona struktura — cena po kojoj se vodi magacin · Nalozi nivelacija · Promena cena u cenovniku.

14. Koji tip prometa u KUF usmerava fakturu u POPDV 8v.2 (8в.2)?

Za nabavku od domaćeg obveznika PDV čiji je promet oslobođen PDV izaberite na ulaznoj fakturi tip prometa Nabavka od obveznika PDV oslobođena PDV. Unesite odgovarajući poreski period i iznos naknade, pa snimite. Uobičajena pozicija ovog tipa prometa je 8v.2.

U prozoru Poreske prijave PDV 2018 izračunajte POPDV za taj period i dvoklikom na 8v.2 proverite da li se faktura nalazi među dokumentima. Proverite i da na fakturi nije ostala druga ručno izabrana POPDV kategorija ili pozicija.

Razlikujte poreske slučajeve: 8v.2 nije oznaka da kupac nema pravo na odbitak PDV-a koji je dobavljač obračunao. Za takvu fakturu koristi se kolona „Odb.” u listiću PDV. Prema aktuelnom objašnjenju Poreske uprave, promet iz članova 6. i 6a Zakona ne iskazuje se u 8v.2; nemojte ga izjednačiti sa oslobođenim prometom iz članova 24. i 25.

Detaljnije: Evidencija PDV — tipovi prometa KUF · Knjiga ulaznih faktura · Poreska uprava — polje 8в.2.

15. Kako evidentirati interni obračun PDV za inousluge u KUF i KIF?

Sledeći postupak odnosi se na nabavku od stranog lica koje nije obveznik PDV u Srbiji, za koju je domaći primalac poreski dužnik. Prvo u KUF evidentirajte račun dobavljača. PDV obračunavate kao primalac usluge; obaveza prema stranom dobavljaču i interni obračun su različiti podaci.

Priprema: u Vrstama dokumenata obezbedite ulaznu i izlaznu vrstu sa tipom zaduženja Interni obračun PDV. Za poseban interni KUF pripremite odgovarajuću tarifu i stopu PDV, povezanu sa članom propisa na kojem je uključeno Kupac poreski dužnik. U listiću Veze ulazne vrste može se povezati odgovarajuća izlazna vrsta internog obračuna.

Poseban interni obračun u KUF: na računu dobavljača kliknite desnim tasterom i izaberite Formiraj drugo zaduženje → Kupac poreski dužnik - Interni obračun PDV u KUF. Izaberite ulaznu vrstu internog obračuna, datum, zvaničnu valutu i datum kursa; unesite osnovicu i odgovarajuću PDV tarifu. Ova operacija je namenjena i deviznim računima kada se PDV posebno iskazuje u dinarima. Jednim automatskim formiranjem podržana je jedna stopa; za više stopa interni KUF se unosi ručno.

Na internom KUF proverite tip prometa Nabavka od stranog lica koje nije obveznik PDV - dužnik je kupac, poreski period, osnovicu, PDV i kolonu Odb. prema pravu na odbitak. Ako ste celokupnu nabavku i osnovicu preneli na ovaj interni KUF za POPDV, na izvornom računu izaberite Ne ulazi u POPDV, kako se ista osnovica ne bi iskazala dvaput. Ako se internim dokumentom prenosi samo PDV, osnovica ostaje na izvornom dokumentu.

Obaveza u KIF: iz KUF dokumenta koji sadrži obračunati PDV ponovo otvorite Formiraj drugo zaduženje, sada izaberite Kupac poreski dužnik i izlaznu vrstu sa tipom Interni obračun PDV. Proverite tip prometa PDV za promet drugog lica - stranog lica koje nije obveznik PDV. Ovaj interni KIF evidentira obavezu PDV; ne stvara novo potraživanje od kupca. Za ovu operaciju iznos dokumenta i osnovice u KIF su nula, a prenosi se PDV.

Kontrola: za redovan promet iz ovog primera proverite nabavku u 8g.1, obavezu u 3a.2 i prethodni porez koji se može odbiti u 8e.2, u odgovarajućim poreskim periodima. Ista osnovica i isti PDV ne smeju biti duplirani. Ako se naknadno menja izvorni dokument, proverite i interne obračune: opisani postupak ne obezbeđuje automatsko usklađivanje svih kasnijih izmena.

Ako PDV već evidentirate direktno na prvobitnom računu u KUF, poseban interni KUF nije potreban: od tog računa formirajte samo interni KIF operacijom Kupac poreski dužnik. Ako postoji i porez po odbitku, njegov uticaj na osnovicu zavisi od ugovorene neto/bruto naknade; ne dodaje se automatski u svakom slučaju.

Detaljnije: Formiranje finansijskog zaduženja — obe operacije za kupca poreskog dužnika · Evidencija PDV — poreski dužnik je primalac.

16. Gde se definiše šema knjiženja za ulazne fakture iz KUF?

Otvorite Osnovni podaci → Vrste dokumenata, izaberite tačnu vrstu ulazne fakture koju koristite u KUF i otvorite listić Kontiranje. U gornjem delu izaberite valutu i Nalog glavne knjige. U donjem delu dodajte potrebne Knjižne stavke, konta, stranu D/P i prenos analitika.

Za uobičajenu ulaznu fakturu razdvajaju se vrednost nabavke/troška, prethodni PDV i ukupna obaveza prema dobavljaču, u skladu sa vrstom poslovne promene i vašim kontnim planom. PDV koji se ne može odbiti mora biti tretiran prema toj poslovnoj promeni, a ne knjižen kao odbitni prethodni porez.

Ako se konto troška bira na svakoj fakturi, proverite opciju vrste dokumenta Protiv konto iz stavke i unos polja Konto u KUF. Sam unos konta u KUF nije kompletna kontna šema. Posle podešavanja proverite probni dokument u nalogu glavne knjige: iznose, D/P i analitiku dobavljača.

Detaljnije: Vrste dokumenata — Kontiranje · KUF — polje Konto.

17. Kako se definiše novi magacin za veleprodaju?

Otvorite Osnovni podaci → Organizaciona struktura firme. U stablu izaberite organizacionu jedinicu kojoj pripada novi magacin; desnim tasterom izaberite Ubaci podređeni. Unesite naziv i ostale identifikacione podatke, a u polju Tip izaberite Velikoprodaja — naziv te opcije u programu.

Podesite Vodi se po ceni (nabavna ili veleprodajna), For.knjig.cene, a kada je primenljivo i formiranje paralelne nabavne cene. Proverite obradu kartica i opcije nivelacija, pa snimite. Način vrednovanja odredite pre početka prometa; to nije samo opisni naziv magacina.

Detaljnije: Kreiranje novog magacina · Organizaciona struktura firme.

18. Kako se definišu novi tekući račun firme i nova vrsta izvoda?

Račun firme: otvorite Osnovni podaci → Organizaciona struktura firme, izaberite firmu odnosno odgovarajuću organizacionu jedinicu i listić Žiro i blag.. Dodajte red sa brojem računa, opisom i bankom u koloni Kod koga je otvoren. Ako banka još nije u komitentima, prvo unesite njene podatke. Oznake „Glavni”, „Dev.” i druge postavite prema nameni novog računa, pa snimite.

Vrsta izvoda: u Osnovni podaci → Vrste dokumenata za tip Izvod žiro računa dodajte novu vrstu, unesite šifru/naziv i u polju Tek.račun izaberite novi račun firme. Podesite numeraciju i odgovarajuće kontiranje izvoda. Pri kopiranju postojeće vrste obavezno proverite preuzeti račun i konto banke.

U Finansijskoj operativi otvorite izvode i u polju Vrsta izaberite novu vrstu. Ako preuzimate izvode iz datoteke, izaberite odgovarajući bankarski format. Početno stanje, kada je potrebno, vodi se kroz posebnu vrstu tipa Početno stanje žiro računa povezanu sa istim računom.

Detaljnije: Organizaciona struktura — Žiro i blag. · Vrste dokumenata — Tek.račun · Početno stanje računa · Izvodi tekućih računa.

19. Kako se definišu rate kredita koje se radniku odbijaju od zarade?

U programu Obračun zarada → Osnovni podaci → Krediti radnika izaberite radnika i kreditora, pa dodajte novi kredit. Postavite status Aktivan i tip kredita. Za obustavu pri svakoj isplati birajte Odbija se od svih isplata; ponuđene su i posebne opcije Odbija se od obračuna i Odbija se od akontacije. Izbor uskladite sa planom otplate, posebno kada zaradu isplaćujete u više delova.

Unesite ukupan iznos, valutu i kurs ako je kredit devizni, račun kreditora, partiju kredita, datum prve obustave i iznose rata. Ako je prva ili poslednja rata drugačija, unesite je posebno; iznos ostalih jednakih rata unesite u Ostale. Prethodno otplaćene rate evidentiraju se odvojeno ako kredit već traje.

Snimite. Pri odgovarajućem obračunu program automatski obustavlja ratu aktivnog kredita od neto iznosa. Proverite je u obračunu radnika, prikaz Krediti. Status Neaktivan pauzira otplatu. Za uplatu obustavljenih rata definiše se i virman grupe „Krediti radnika”.

Detaljnije: Krediti radnika · Obračun radnika — krediti · Virmani za kredite.

20. Kako da promenim svoju lozinku za ulazak u program?

Iz Calculus aplikacionog menija pokrenite Promena lozinke odnosno program Lozinke. Izaberite bazu za koju menjate prijavu, unesite korisničko ime, staru lozinku, novu lozinku i ponovo novu lozinku u polje za potvrdu, pa potvrdite promenu. Lozinka razlikuje velika i mala slova. Posle promene proverite prijavu novom lozinkom u izabranu bazu.

Detaljnije: Promena korisničke lozinke.

21. Kako označiti ulaznu fakturu da ne ulazi u POPDV?

U KUF izaberite fakturu i unesite njen poreski period. Dvoklikom na polje POPDV na dokumentu otvorite izbor i postavite kategoriju Ne ulazi u POPDV. Snimite. Ako izuzimate samo deo fakture, odgovarajuću kategoriju postavite u koloni POPDV na tom redu listića PDV.

Kategorija na celom dokumentu isključuje ga iz POPDV, a time i iz PPPDV. Dokument ostaje u poreskoj evidenciji i može biti prikazan u KPR u zavisnosti od filtera. Brisanje poreskog perioda ima drugačiji efekat: dokument se uopšte ne obuhvata evidencijom za period. Bez unetog perioda izbor POPDV kategorija nije popunjen.

Detaljnije: Evidencija PDV — Ne ulazi u POPDV · KUF — listić PDV.

22. Kako se definišu virmani za obračun zarada?

Otvorite Obračun zarada → Osnovni podaci → Definisanje virmana. Izaberite grupu, na primer Isplate zarada, Objedinjene dažbine, Obustave ili Krediti radnika, pa kliknite Ubaci virman ili kopirajte odgovarajući postojeći. Popunite stalne podatke obrasca i snimite.

Za isplatu neto zarada moraju biti evidentirani računi zaposlenih u Radnici → Partije. Za objedinjene dažbine mora biti definisan račun primaoca; model i BOP preuzimaju se iz podataka potvrđene poreske prijave. Za kredite su potrebni račun kreditora i partija kredita.

Definicije se koriste više puta: konkretni iznosi i podaci formiraju se iz odabranog obračuna. Za neto zarade generišite isplate i otvorite listić Isplate; za objedinjene dažbine proverite učitan potvrdni XML i izbor objedinjeno. Pre štampe ili izvoza proverite račune, šifre plaćanja i pozive na broj. Definisanje ili generisanje virmana samo po sebi ne izvršava plaćanje.

Detaljnije: Definisanje virmana · Isplate zarada.

23. Kako označiti PDV na ulaznoj fakturi koji se ne može odbiti?

U KUF izaberite ulaznu fakturu i otvorite listić PDV odnosno %PDV. Unesite stvarnu osnovicu i obračunati PDV dobavljača. Na redu sa PDV-om za koji nemate pravo na odbitak isključite potvrdu u koloni Odb. i snimite. Ako faktura sadrži više poreskih redova, proverite svaki od njih.

Za red bez prava na odbitak iznos odbitka mora biti nula. Osnovica i obračunati PDV ostaju evidentirani prema vrsti prometa; zbog nepostojanja prava na odbitak ne brišete PDV i ne isključujete automatski celu fakturu iz POPDV.

Opcija vrste dokumenta Inicira PDV odbitak određuje početno popunjavanje oznake na novim fakturama. Srazmerni odbitak je posebno podešavanje; nije isto što i potpuno isključenje oznake Odb..

Detaljnije: KUF — Odb. i Odbitak · Odbitak prethodnog poreza · Vrste dokumenata — iniciranje odbitka.